СРПСКО ГЕОГРАФСКО ДРУШТВО
О ДРУШТВУ
У Београду , 7. априла на Благовести , 1910. године основано је Српско географско друштво. Његов оснивач је великан Србије Јован Цвијић. Било је то прво географско друштво у југословенским земљама и на Балканском полуострву и уједно велики просветно културни догађај српске државе.
Том приликом усвојена су Правила и утврђени главни задаци Друштва. Утврђено је да Друштво треба нарочито да негује контакте са суседним наукама, одабирајући оне њихове резултате који су географског значаја; Географско друштво надаље ће се бавити испитивањима Балканског полуострва. " Никако се не смемо ограничити у истраживањима само на Србију , казивао је Цвијић. Многи географски, геолошки и фитогеографски објекти, цели народи и етнографски можда најинтересантнији делови нашег народа су изван граница Србије. У нашој држави треба дет
аљно и прецизно проучавати поједине објекте и појаве, и тиме се може доћи до ваљаних резултата. Али прави проблеми се могу махом решавати излазећи изван Србије "....
За првог председника Друштва изабран је Јован Цвијић. Он је био не само оснивач географског друштва, већ и његов духовни отац, веома агилни председник и највреднији сарадник Гласника
Плодан рад Друштва најпре прекидају Балкански ратови, а затим и I светски рат. У рату живот је изгубило више врсних, најближи х сарадника Јован а Цвијића и чланова друштва. Друштво је поново почело са радом 22. октобра 1919. године. После смрти Јована Цвијића бригу у Друштву преузели су његови ученици међу којима је најагилнији био Боривоје Милојевић. Рад Друштва је прекинут још једном за време II светског рата. После смрти Боривоја Милојевића Друштво су преузели ученици Цвијићевих ученика, м еђу њима најагилнији је био Милорад Васовић и Стеван Станковић. Друштво је од првог дана било веома популарно. Међу члановима, п о ред географа, нашао се и велики број професора универзитета, лекара, официра, и сл. У првим годинама рада Друштво је имало 70-так чланова. Друштво је 1970. године имало 1.157 редовних, 102 ванредна и 56 почасни х чланова. Средином 70-тих оснивају се покрајинска друштва у Војводини и Косову што је довело до пада броја чланова. Тако је 1980. године било 550 редовни х чланова, 123 ванредана и 10 почасних чланова. Друштво преко 1000 редовних, 155 ванредних и 14 почасних чланова.
Научни рад је био један од главних задатака Друштва од његовог оснивања. Резулати рада су објављивани у научном часопису Гласник и Посебним издањима Српског географског друштва.
Временом се у Друштву формирала два одсека Научни и Наставни. У склопу научног одсека научни рад се неговао тројако; перманентним, периодичним и повременим.
• Перманентни рад се одвија путем редовних годишњих предавања (6-10 годишње) познатих домаћих и иностраних научних радника. Саопштења се касније објављују у Гласнику или у едицији 'Посебна издања". До сада је одржано преко 5 90 предава ња.
• Периодична научна активност Друштва се одвија једном годишње за време "Јануарских дана просветних радника Србије". Тада се организује тематски научни скуп посвећен неком географском проблему. Предавања држе поред професора универзитета, наставници и професори основних и средњих школа и др.
• Повремена научна активност Друштва састоји се у организовању или суорганизовању научни скупова географа и сродних наука. Српско географско друштво било је организатор III Конгреса 1930. године; IV Конгреса 1955 и X 1976. године, XIV Конгрес георафа Југославије.
У оквиру наставног одсека Српско географско друштво се бави просветно-педагошким питањима наставе географије, њеном положају у школском систему Србије, реформ ом образовања. Наставни одсек СГД-а је стално ангажован на питању просветно образовних процеса. Активност је велика и одвија се у виду предавања током године, организовању научних скупова из методике наставе географије и за време "Јануарских дана просветних радника Србије". Семинари су тематски, актуелни и односе се на проблеме наставе географије од основног до универзитетског нивоа, реформе наставних планова и програма, модернизацију садржаја, наставе и сл. Током године одржавају се предавања у подружницама Друштва.
Друштво у својим активностима од први х дана постојања негује теренских рад. До сад је изведен велики број научни х и стручни х екскурзија по нашој земљи и иностранству, а посебно се памте екскурзије из године када се стигло до Скандинавије и Индијског океана.
Једна од новијих активности Друштва је суорганизација манифестације "Цвијићеви дани" где се сваке године на дан Цвијићевог рођења одржава сусрет школа из Југославије и Републике Српске које носе име Јована Цвијића. До сада врло успешно дружење је било у Лозници, Зрењанину, Београду, Смедереву, Бања Луци и Белој Цркви . Име Јована Цвијића носе школе у : Београду, Зрењанину, Смедереву, Лозници, Белој Цркви, Ш трпцу, Зубин Потоку, Сирчи (Крагујевац), Дебрецу (Владимирци) , Змињаку (Петловача) , Бања Луци, Брезичани ма (Република Српска), Белој Цркви, Лозници
Издавачка делатност друштва је стара скоро колико и Друштво. Наиме, већ друге године постојања Друштва (1912.) после оснивања објављена је прва свеска Гл а сника. Од првог броја до данас је објављено 84 свеске Гласника (с тим што је већи број објављен у двоброју) са близу 670 чланака претежно из географије али и знатан број из суседних наука. Свакако је важно напоменути да је све до после II светског рата Гласник био једина стална научна географска публикација у Србији, те да је његов допринос од непроцењиве вредности за развој научне географије у Србији. Поред Гл а сника Друштво је објавило 71 свеску "Посебних издања", 13 Атласа Географског друштва, 5 "Збирки карата", 11 свезака "Мале библиотеке", 53 свезаку научно популарног издања "Земља и људи", 28 бројева дидактичко методског часописа "Глобус".
Године 1935. поводом 25. годишњице оснивања Друштва, установљене су две врсте признања: "Медаља Јована Цвијића" и "Спомен плакета Српског географског друштва". Медаљу Јован Цвијић, најважније јавно признање Друштва до сада је добило 51 научних радника и 14 научних установа. Спомен плакету Друштва до сада је добило 132 појединца и 14 установа и подружница. Од 1995. године у Друштву се уводе још 4 признања: Повеља за почасног члана Друштва, Повеља, Захвалница и Посебна диплома. Медаља и остала призња се свечано додељује у дане јубилеја на годишњој скупштини Друштва.
Зашто бити члан друштва - Када живите у породици, ви сте активан члан своје породице и имате своја права и обавезе. Тако стоје ствари и са разним друштвеним групама, удружењима којима припадамо,... Па шта је онда са нашом струком? Шта је са географијом, шта је са струком којој смо се предали и посветили свој живот? Зашто заборављамо на чланство у Српско географско друштво?
Разлози сигурно постоје, како субјективне тако и објективне природе. Свако има право да нешто воли или не воли, жели или не жели, да има позитивне и негативне ставове, али оно што му се не свиђа у неком друштву тј. систему треба активно да ме њ а: критиком, предлозима и личним ангажова њ ем. Бити члан значи радити за своју струку и самим тим за своје место у струци. Бити члан значи имати могућности да будете обаве штени шта се дешава у струци, ко шта ради, ко је где и како неке ствари функционишу на законском, теоријском и практичном нивоу. Бити члан значи имати права и захтеве од друштва, али и преузети конкретне кораке да се та права и захтеви остваре.
Друштво које не задово љ ава потребе, жеље, захтеве, интересе љ уде из струке не може да се измени и да постане задово љ авајуће, ако се они њему не придруже и не почну да га ме њ ају својим делова њ ем.
Зато нам се активно придружите до будемо још бољи!
Српско географско друштво
Студентски трг 3/ III
тел. 184-065