У Београду , 7. априла 1910. године основано је Српско географско друштво. Било је то прво географско друштво у југословенским земљама и на Балканском полуострву. Његов оснивач је великан Србије Јован Цвијић.
Друштво је од првог дана било веома популарно. Међу члановима, поред географа, нашао се и велики број професора универзитета, лекара, официра и других интелектуалаца. У првим годинама рада Друштво је имало 70-так чланова, да би 1970. године имало 1.157 редовних, 102 ванредна и 56 почасних чланова. Средином 70-тих оснивају се покрајинска друштва у Војводини и на Косову, што је довело до пада броја чланова Српског географског друштва. Данас Друштво има преко 1000 редовних, 155 ванредних и 14 почасних чланова.
За првог председника Друштва изабран је Јован Цвијић. Он је био, не само, оснивач географског друштва, већ и његов духовни отац. После смрти Јована Цвијића бригу у Друштву преузели су његови ученици међу којима је најактивнији био Боривоје Милојевић. Након смрти Боривоја Милојевића Друштво су преузели ученици Цвијићевих ученика, међу њима најактивнији били су Милорад Васовић и Стеван Станковић.
Научни рад је један од главних задатака Друштва од његовог оснивања. Резулати рада су објављивани у научном часопису Гласник и Посебним издањима Српског географског друштва.
© 2004, Српско географско друштво